Česta pitanja

1. Ko kontroliše kvalitet vode iz beogradskog vodovodnog sistema?
Sistematsku (redovnu) kontrolu kvaliteta vode za piće u Beogradu vrše laboratorije Beogradskog vodovoda i Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

2. Na kojim mestima se uzimaju uzorci vode za analizu kvaliteta?
Uzorci vode se uzimaju svakoga dana u više navrata iz svih proizvodnih pogona („Makiš“, „Bele vode“, „Bežanija“, „Banovo Brdo“ i “Vinča”), a iz rezervoara jednom nedeljno. Svakog radnog dana u Beogradskom vodovodu pregledaju se uzorci vode sa oko 45 slavina potrošača od  ukupno 190 točećih mesta koja su programskom šemom predviđena za kontrolu. Sličnu šemu uzorkovanja ima i Gradski zavod za javno zdravlje. U toku jedne godine u Beogradskom vodovodu se pregleda oko 15000 uzoraka, a u Zavodu oko 7000 uzoraka vode.

3. Kakva je tvrdoća vode iz beogradskog vodovodnog sistema?
Voda iz beogradskog vodovodnog sistema je umereno tvrda. Na levoj obali Save, na Novom Beogradu i u Zemunu, tvrdoća vode je 16-18 °dH (nemački stepen tvrdoće vode). U starom delu Beograda,na desnoj obali Save, tvrdoća je 13-15 °dH, a u južnim delovima grada, kao što su Železnik, Barajevo, Resnik, Ripanj, podavalska naselja, Vinča, tvrdoća je 9-12 °dH.

4. Zašto je voda sa česme ponekad beličasta?
Ova pojava ne utiče na zdravstvenu ispravnost vode za piće. Pod „belom vodom“ podrazumeva se voda u koju je prodro vazduh u vidu mehurića. Koristeći stručnu terminologiju to je „dispergovan vazduh“. Mehurići izlaze iz čaše vode za tridesetak sekundi, tako da se voda potpuno izbistri. Uzrok pojave „bele vode“ mogu da budu neispravne kućne instalacije koje usisavaju vazduh.

5. Zašto je voda ponekad zamućena i žućkasta?
Ponekad se dogodi da je voda na slavinama potrošača zamućena. Ova pojava je karakteristična za period posle otklanjanja kvarova na mreži. Posledica je hidrauličnog udara, što dovodi do pokretanja taloga koji uvek postoji na unutrašnjim zidovima cevovoda. Talog najčešće sadrži jedinjenja gvožđa žućkaste boje. U ovom vidu i koncentraciji, gvožđe nije od posebnog zdravstvenog značaja.

6. Da li su plastične vodovodne cevi štetne po zdravlje?
Plastične cevi, ukoliko imaju atest za kontakt sa životnom namirnicom, u našem slučaju vodom, nisu štetne po zdravlje. Obično se cevi izrađuju od polietilena.U Beogradskom vodovodu koriste se isključivo atestirane cevi.

7. Da li su azbestne vodovodne cevi štetne po zdravlje?
Stav Svetske zdravstvene organizacije je da azbestna vlakna u vodi za piće uopšte nisu štetna po zdravlje. Opasan je azbestni prah koji se unosi u organizam putem respiratornog trakta.

8. Koje delove vodovodne i kanalizacione mreže održava Beogradski vodovod i kanalizacija?
BVK održava ulične vodovodne instalacije zaključno sa vodomerom i odvodnim ventilom (ventil neposredno iza vodomera) i uličnu kanalizacionu mrežu zaključno sa kanalom do prvog revizionog silaza (šaht najbliži uličnom kanalu) i ulične slivnike.

9. Na šta mislimo kada kažemo „kućne vodovodne i kanalizacione instalacije“?
Kućne vodovodne instalacije su instalacije i uređaji korisnika vode koji počinju iza odvodnog ventila na vodomeru u vodovodnom priključku i završavaju se točećim mestom, a kućne instalacije kanalizacije nalaze se posle (uzvodno) prvog revizionog silaza sa kaskadom i revizijom.

10. U čijoj nadležnosti je održavanje kućnih instalacija?
Održavanje kućnih instalacija je u nadležnosti vlasnika, odnosno korisnika objekta ili preduzeća sa kojim vlasnik ima ugovor o održavanju. Za stambene zgrade to je najčešće JP „Gradsko stambeno“.

11. Ko finansira izgradnju nove gradske vodovodne i kanalizacione mreže? Ko finansira rekonstrukciju i sanaciju postojećih mreža?
Izgradnju nove gradske vodovodne i kanalizacione mreže finansira Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda. Rekonstrukciju i sanaciju postojećeg beogradskog vodovodnog i kanalizacionog sistema finansira gradski Sekretarijat za komunalne i stambene poslove.

12. Kome se građani mogu obratiti ukoliko u njihovoj ulici ne postoji vodovodna mreža?
Za izgradnju nedostajuće vodovodne mreže građani mogu da se obrate Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda preko svoje mesne zajednice, odnosno opštine u kojoj stanuju. Ukoliko za ta naselja nije planirana izgradnja, građani mogu da u saradnji sa Gradskom upravom snose deo troškova projektovanja i izgradnje nedostajuće mreže.

13. Kome se građani mogu obratiti ukoliko žele da se informišu o postupcima za priključenje objekta na gradsku vodovodnu i kanalizacionu mrežu?
Građani za sve informacije o postupcima za priključenje objekata na gradsku vodovodnu i kanalizacionu mrežu mogu da se obrate Službi tehničke dokumentacije Beogradskog vodovoda i kanalizacije, koja se nalazi u Ulici Kneza Miloša broj 27, kao i u Centru za korisnike, koji se nalazi na istoj adresi. Telefoni su 206-5021 i 206-5022. Centar za korisnike za opštinu Barajevo nalazi se u Svetosavskoj ulici br. 58, telefoni su 8303-721, 8303-722.

14. Na koji način se meri potrošnjavode?
Potrošnja vode meri se zapreminom vode koja je iskorišćena u određenom vremenskom periodu i predstavlja razliku između dva očitavanja stanja na vodomeru. Izražava se u kubnim metrima.

15. Šta Beograđani plaćaju kroz cenu usluga vodovoda i kanalizacije?
Cenu usluga Beogradskog vodovoda i kanalizacije čine cena za utrošenu vodu i cena za odvođenje otpadnih voda (koja se plaća na osnovu utrošene vode). Potrošači koji nisu priključeni na kanalizacionu mrežu ne plaćaju uslugu odvođenja otpadnih voda.

16. Koga možete da angažujete za pražnjenje septičkih jama?
Septičke jame prazni specijalizovani pogon JKP „Gradska čistoća“, ali postoje i dobro opremljeni privatnici.