...

Svetski dan voda

Generalna skupština Ujedinjenih nacija pre 25 godina proglasila je 22. mart za Svetski dan voda. Svake godine se povodom Dana voda skreće pažnja javnosti na neki od važnih aspekata koji utiču na održivost jednog od najvažnijih životnih resursa. Kreiraju se teme i promovišu slogani koji utiču na povećavanje svesti o očuvanju vode na Planeti.

Ove godine slogan Svetskog dana voda je ODGOVOR SE NALAZI U PRIRODI i on predstavlja vrstu putokaza, koji bi trebalo da nas odvede do mesta na kome se rešavaju problemi čitave Planete – do prirode. Mnogi odgovori na pitanja kao što su: kako sprečiti zagađenost vode, kako rešiti problem poplava ili suša, nalaze se u prirodi, odnosno u nama samima. Odgovornost ljudi je ključna u borbi protiv zagađivanja i uništenja prirodnog okruženja.

Na osnovu procena, danas preko milijardu ljudi u svetu nema pristup sanitarno ispravnoj vodi za osnovne higijenske potrebe, a preko dve milijarde ljudi nema pristup vodi za piće. Mnoge „bitke“ se danas biju i ulažu se veliki napori kako bi svi ljudi na našoj planeti ubuduće imali pristup dovoljnim količinama pijaće vode. Neke statistike su poražavajuće. Svakoga dana, prosečno domaćinstvo potroši oko 50 litara vode na ispiranje vc šolje, dok jedan od šest ljudi na Zemlji nema dnevnih 20 do 50 litara obezbeđene sveže vode. Najalarmantniji podatak je da svakodnevno od posledica nedostatka vode umire 3.800 dece.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2016. godine usvojila je rezoluciju Međunarodna decenija 2018 – 2028. za akciju „Voda za održivi razvoj“ i time ukazala da nema života bez očuvanja vodnih resursa, racionalnog korišćenja vode za piće i njene dostupnosti svim stanovnicima naše planete.

Polovinom marta 2018. godine održana je prva konferencija UN u Edmontu (Kanada), na kojoj se govorilo o opstanku i budućnosti gradova u svetu zbog opasnosti od ekstremnih klimatskih promena. Na konferenciji je predstavljen globalni plan, kako bi se što bolje razumele klimatske promene i njihovi uticaji na gradove, kao i sposobnost urbanog života da se izbori sa novim okolnostima i izazovima.

Danas više od 75 odsto stanovništva Evropske unije živi u gradovima, dok će se 2050. godine taj broj povećati na 80 odsto. Ujedinjene nacije procenjuju da će potražnja vode oko 2030. godine za 40 odsto prevazići njenu ponudu.

Na osnovu trogodišnjeg istraživanja Univerziteta Njukasl, od 2050. do 2100. godine 571 grad u Evropi biće izložen drastičnim klimatskim promenama u vidu ekstremnih vrućina, suša ili poplava bujičnih razmera. U rezultatima istraživanja se navodi da će u svim tim gradovima gde su vršena klimatska merenja, temperatura vazduha ići i do 55 stepeni celzijusa, dok će suše u priobalnim gradovima na Mediteranu biti i do 14 puta većih razmera nego današnje.