Генерална скупштина Уједињених нација пре 25 година прогласила је 22. март за Светски дан вода. Сваке године се поводом Дана вода скреће пажња јавности на неки од важних аспеката који утичу на одрживост једног од најважнијих животних ресурса. Креирају се теме и промовишу слогани који утичу на повећавање свести о очувању воде на Планети.

Ове године слоган Светског дана вода је ОДГОВОР СЕ НАЛАЗИ У ПРИРОДИ и он представља врсту путоказа, који би требало да нас одведе до места на коме се решавају проблеми читаве Планете – до природе. Многи одговори на питања као што су: како спречити загађеност воде, како решити проблем поплава или суша, налазе се у природи, односно у нама самима. Одговорност људи је кључна у борби против загађивања и уништења природног окружења.

На основу процена, данас преко милијарду људи у свету нема приступ санитарно исправној води за основне хигијенске потребе, а преко две милијарде људи нема приступ води за пиће. Многе „битке“ се данас бију и улажу се велики напори како би сви људи на нашој планети убудуће имали приступ довољним количинама пијаће воде. Неке статистике су поражавајуће. Свaкoга дaнa, прoсeчнo домаћинство пoтрoши oкo 50 литaрa вoдe нa испирaњe вц шоље, док jeдaн oд шeст људи нa Зeмљи нeмa днeвних 20 до 50 литaрa oбезбеђене свeжe вoдe. Најалармантнији податак је да свaкoднeвнo oд пoслeдицa нeдoстaткa вoдe умирe 3.800 дeцe.

Генерална скупштина Уједињених нација 2016. године усвојила је резолуцију Међународна деценија 2018 – 2028. за акцију „Вода за одрживи развој“ и тиме указала да нема живота без очувања водних ресурса, рационалног коришћења воде за пиће и њене доступности свим становницима наше планете.

Половином марта 2018. године одржана је прва конференција УН у Едмонту (Канада), на којој се говорило о опстанку и будућности градова у свету због опасности од екстремних климатских промена. На конференцији је представљен глобални план, како би се што боље разумеле климатске промене и њихови утицаји на градове, као и способност урбаног живота да се избори са новим околностима и изазовима.

Данас више од 75 одсто становништва Европске уније живи у градовима, док ће се 2050. године тај број повећати на 80 одсто. Уједињене нације процењују да ће потражња воде око 2030. године за 40 одсто превазићи њену понуду.

На основу трогодишњег истраживања Универзитета Њукасл, од 2050. до 2100. године 571 град у Европи биће изложен драстичним климатским променама у виду екстремних врућина, суша или поплава бујичних размера. У резултатима истраживања се наводи да ће у свим тим градовима где су вршена климатска мерења, температура ваздуха ићи и до 55 степени целзијуса, док ће суше у приобалним градовима на Медитерану бити и до 14 пута већих размера него данашње.